Za decu uzrasta od godinu do dve dana, postoji sedam jednostavnih uputstava za pravilnu ishranu. Ako ih budete poštovali, vaše dete će dobijati onoliko hrane koliko mu je potrebno

1. Malo dete – mali zalogaji
Kolika treba da je porcija koja će zadovoljiti potrebe deteta u uzrastu od godinu do dve dana? Odgovor na to pitanje leži u veoma prostoj računici: dve velike kašike hrane dodajte za svaku godinu detetovog života. Jedini uslov koji treba da bude zadovoljen jeste da se u toj porciji, koja odgovara detetovom uzrastu, nalaze namirnice iz najmanje četiri različite grupe. Tako, na primer, ručak za dete staro godinu dana može da izgleda ovako: kašika pirea od krompira, kašika mlevenog mesa i za dezert – kašika pirea od jabuka. Vremenom će se obroci povećavati, ali će kašika i dalje ostati mera porcije za decu. Ta mera odgovara i najnovijim naučnim istraživanjima i otkrićima, iako su nutricionisti korigovali dečju potrebu za kalorijama za čitavih 15%.Porcija hrane koja će se ponuditi detetu u određenom uzrastu zavisi i od njegovog telesnog razvoja, fizičke aktivnosti i temperamenta. Osim toga, porcija zavisi i od aktivnosti koje se sprovode u toku dana (na primer, odlazak na bazen ili gimnastičke vežbe). Ukoliko su one izraženije dete će, naravno, uzeti više hrane nego obično. Kod neke dece, u periodu intenzivnog rasta, dešava se da mesecima neprestano osećaju glad, a onda odjednom počnu da jedu kao “ptičice”.

POTREBE DETETA ZA KALORIJAMA
Do godinu dana:
Minimalno 550 kalorija, maksimalno 1.100 kalorija. Prosečno dete ovog uzrasta zahteva 850 kalorija.
Godinu do dve dana:
Minimalno 700 kalorija, maksimalno 1.400 kalorija. Prosečno dete tog uzrasta traži 1.050 kalorija.
Dve do tri godine:
Minimalno 850 kalorija, maksimalno 1.650 kalorija. Prosečno dete tog uzrasta traži 1.250 kalorija.

2. Pravilna kombinacija namirnica
Pravilna ishrana podrazumeva uzimanje namirnica iz pet različitih grupa: mlečni proizvodi, povrće, voće, namirnice pune belančevina (meso, jaja, mahunarke), ugljeni hidrati (žitarice, pirinač, hleb, krompir). Bilo bi idealno kada bi dete u jednom danu dobilo dve porcije voća i povrća, dve porcije iz grupe mlečnih proizvoda, dve porcije belančevina i dve porcije ugljenih hidrata. Uz sve to, dete bi trebalo da popije najmanje pola litra vode na dan. Evo jednog primera kombinacije namirnica, idealnih za obrok dvogodišnjeg deteta:
* voće i povrće: pola banane, tri kriške jabuke, šest zrna grožđa, dve kašike kuvanog spanaća
* ugljeni hidrati: pola parčeta hleba, jedan mali krompir, dve velike kašike “kornfleksa”, dve kašike testenine
* belančevine: 50 gr kuvanog mesa ili dve velike kašike pirea od pasulja
* mlečni proizvodi: šolja jogurta ili šolja mleka
Naravno, dete ne mora svakog dana da pojede sve što je ovom prilikom pomenuto da bi lepo napredovalo i bilo zdravo. Poenta je u kombinovanju različitih namirnica. Naime, ne bi trebalo da se dogodi da dete, recimo, u jednom danu jede tri porcije mesa ili salame sa hlebom, a samo jednu porciju povrća. Meso ne mora da se jede svakog dana, dovoljno je da se konzumira tri puta nedeljno, s tim što jednom nedeljno na jelovniku treba da bude meso neke nemasne ribe. Što se tiče belančevina, ne morate suviše da brinete jer ih dete dobija i iz mlečnih proizvoda. Da ponovimo još jednom: što više različitih grupa namirnica se kombinuje u dečijoj ishrani, to detetov organizam dobija više hranljivih materija. Mleko i mlečni proizvodi važni su zbog kalcijuma koji je neophodan za pravilan rast i razvoj dečjeg skeleta. Nedavno sprovedena istraživanja pokazala su da većina dece predškolskog uzrasta uzima svega 50% potrebne količine mleka i mlečnih proizvoda (a potrebno je dve-tri šolje na dan).

3. Hranu ne bira dete, nego vi
Roditelj je taj koji zna koja je namirnica detetu neophodna, pa samim tim on kombinuje namirnice pri spravljanju obroka. Dete, s druge strane, zna kada je gladno, a kada sito. Još od najranijeg uzrasta beba plačem pokazuje kada je gladna. Vi joj tada dajete da sisa ili joj ponudite flašicu, a ona ako je sita okrene glavu na drugu stranu. Kasnije, kada poraste, ona jede dok ne zadovolji glad, a zatim počne da pljuje hranu. Roditelji bi trebalo da “slušaju” signale svog deteta i da ga ne prisiljavaju da jede ako nije gladno, jer će u suprotnom doći do poremećaja u osećaju sitosti i gladi, što može da dovede do gojaznosti deteta.
Svim roditeljima poznato je da deca neku hranu rado jedu, dok drugu odbijaju. Pošto na raspolaganju imate širok dijapazon različitih namirnica, pokušajte da ih kombinujete tako da zadovoljite detetovu potrebu za hranom, ali ga nemojte prisiljavati da jede ono što (trenutno) ne voli. Takođe, prilagodite količinu hrane detetovom uzrastu i potrebama i ne prisiljavajte ga da isprazni tanjir samo zato što mislite da je to ispravno.

4. Probudite dečiju znatiželju
U drugoj godini života, u periodu kada se kod deteta formiraju različita interesovanja, roditelji imaju jedinstvenu priliku da svoje dete naviknu na pravilnu ishranu. U tom uzrastu dete je veoma znatiželjno i spremno da prihvati mnoge promene. Velika većina dece počinje tada da odbija određenu hranu samo zato što im je dosadila. Ne možete da očekujete da ono stalno bude oduševljeno pireom od šargarepe ili krompira, već treba da budete maštoviti (umesto pirea, ponudite mu kuvani krompir sa dodatkom švapskog sira ili mu dajte izrendanu šargarepu sa dodatkom pirea od jabuka, itd.).

5. Neka sva čula uživaju!
Da bi dete jelo sa uživanjem, potrebno je da ga tome naučite, baš kao što ste ga prethodno naučili da uživa u gledanju omiljenog crtanog filma. Neka njegov obrok bude serviran u nekoj neobičnoj posudi. Danas na tržištu postoje veoma praktični kompleti za jelo koji se sastoje od lepo dizajniranog tanjirića, šolje i pribora za jelo. Imajte na umu još nešto: da bi dete prihvatilo neku novu namirnicu, potrebno je da tu hranu proba bar 10-15 puta! Dakle, ako ste odlučili da ga upoznate sa čarima karfiola ili blitve, nemojte da se obeshrabrite ako uporno bude pljuvalo ovo povrće. Budite uporni i ne odustajte u nuđenju te vrste povrća (pripremljenog na različite načine), ali u razmacima od dva-tri dana. U međuvremenu, kombinujte druge vrste povrća, meso i voće.

6. Budite primer svom detetu
Nije redak slučaj da roditelji svakog dana detetu govore da je povrće zdravo (naročito neke vrste koje deca najčešće odbijaju), a pri tom ga ni sami ne jedu. Što više pričate o tome, dete će sve više gubiti volju da jede zdravu hranu. S druge strane, ono što je zabranjeno (na primer, čokolada i keks) postaće mu sve privlačnije. Pošto deca vole da oponašaju odrasle, slediće njihov primer i kada su navike u ishrani u pitanju. Ako mama i tata sa zadovoljstvom budu jeli spanać i ribu, velika verovatnoća je da će i dete krenuti njihovim stopama.

7. Minimalan jelovnik za dete
Postoje deca koja su zaista “teška” na jelu, pa roditelji ne mogu ni na koji način da ih privole da pojedu i minimalnu porciju. Tada su oni, s razlogom, zabrinuti za zdravlje svog mališana. Američki pedijatar Beri Brazelton sastavio je minimalan jelovnik za takvu decu, u kojem su sadržane osnovne namirnice koje bi dete trebalo da pojede u toku jednog dana, čak i onda “ako neće ništa da jede”.
1. Dve čaše mleka ili 60 gr sira; ili čaša jogurta; ili dve kuglice mlečnog sladoleda
2. 60 gr mesa ili jedno kuvano jaje; ili tri velike kašike muslija
3. Pola čaše soka od narandže ili jedan izgnječen kivi
4. Pola banane ili neko drugo sezonsko voće
5. Pola kifle ili pola parčeta hleba, ili tri krekera
6. Jednu dečiju multivitaminsku tabletu rastopljenu u čaši vode (u vezi sa konzumiranjem multivitaminskih preparata posavetujte se sa lekarom).

Izgleda da je za većinu majki ipak najvažnije da znaju kako da nahrane bebu, a sve ostalo (osim detetovog zdravlja) manje im je važno…

6-12 meseci
U ovom uzrastu, beba gubi refleks da ispljune gotovo svu hranu koju joj ponudite, osim tečne – i bolje koordinira pokrete vilice dok žvaće. Sposobna je da ustane i održi glavu u uspravnom položaju. Da biste zadovoljili njenu potrebu za hranom, nije više dovoljno da joj ponudite samo mleko, bilo da je majčino ili veštačko. Primetićete čak i to kako odmerava večeru koju ste pripremli za sebe – a to su znaci da je već spremna za konzumiranje čvrste hrane.

P: Da li i dalje treba da hranim bebu samo onda kada ona to zatraži?
O: Počnite da navikavate dete na šest obroka dnevno. Ponekad će ono umesto celog obroka uzeti, možda samo nekoliko kašičica hrane, ali ne brinite – mleko, majčino ili veštačko, dobrim delom zadovoljiće njenu potrebu za hranom, tako da ne morate da brinete da je ostala gladna.

P: Svoju devetomesečnu bebu upravo sam počela da navikavam da jede meso, ali vidim da ona to nerado čini. Postoji li neki drugi način da joj obezbedim dovoljno proteina?
O: Vaša beba unosi sasvim dovoljno proteina u mleku. Ukoliko nerado jede meso, ponudite joj drugu vrstu hrane bogate proteinima, kao što su punomasni jogurt, propasirani kuvani pasulj ili kuvano žumance. S obzirom na to da belanca mogu da izazovu alergijsku reakciju, nije preporučljivo da ga nudite detetu sve dok ne napuni dve godine života, naročito u slučajevima ako u vašoj porodici postoji sklonost ka pojavi alergije.

P: Sme li beba da pije voćne sokove?
O: Iako su 100% prirodni, voćni sokovi bogati vitaminom C kao i drugim hranljivim materijama nisu neophodni u ishrani odojčadi. Naime, unošenjem prevelike količine voćnog soka u organizam, vaša beba će imati manju potrebu za sisanjem, a pri tom će sokić iritirati njen stomačić i izazvati propadanje zuba.

PRAVILA ISHRANE
Razredite kašicu
U početku joj servirajte malu količinu hrane – jednu kašičicu pirinčanih pahuljica natopite sa četiri kašičice tečnosti. Kako beba savlađuje tehniku žvakanja, tako postepeno zgušnjavajte kašicu.

Samo polako!
U početku će vaša beba pojesti pola ili kašičicu nove hrane. Nemojte je siliti niti se nervirati zbog toga, već postepeno, polako i smireno povećavajte količinu. Pored toga, nemojte da pripremate veliku količinu hrane, već je prilagodite apetitu i uzrastu deteta.

Ne izbacujte dojenje
U početku bi čvrsta hrana trebalo da posluži kao dopuna ishrani uz mleko, a ne kao zamena za njega. Stručnjaci savetuju da bebu uvek prvo podojite, pa da joj tek onda date čvrstu hranu. Ili, kada dođe vreme za hranjenje, dajte joj prvo flašicu, a zatim nekoliko kašičica kašice.

Šta ima na meniju?
1. Pirinčane pahuljice
U njima nema glutena, a u poređenju sa ostalim žitaricama, u najmanjem broju slučajeva izazivaju alergijsku reakciju. Osim toga, pirinčane pahuljice su pune gvožđa koje je potrebno vašoj bebi u ovom uzrastu.

2. Propasirano ili izmiksirano povrće i voće
U bebin jelovnik prvo uvedite povrće. Pošto bebe imaju prirodnu sklonost ka slatkom, lakše prihvataju voće. Zato, obrnite redosled, pa joj prvo dajte povrće, jer lako može da se desi da nakon banane, neće hteti da jede spanać ili kelerabu.

3. Ovas, ječam i druge žitarice
Kada se beba navikne na pirinač, s vremena na vreme, njenu ishranu obogatite i nekom drugom žitaricom kako biste blagovremeno mogli da uočite eventualnu alergijsku reakciju.
12-18 meseci
Posle prvog rođendana svog deteta, primetićete da se njegov rast malo usporio. Međutim, mnoga deca (pa i ona koja su veoma volela da ručkaju) polako gube apetit. To se dešava zbog povećane aktivnosti i zaokupljenosti savladavanjem veštine hodanja. Pored toga, ono će sada početi da pokazuje interes da jede samo, bez vaše pomoći. U ovom uzrastu, dete bi trebalo samostalno da pije iz šolje.

P: Šta da radim ako moje dete neće da večera?
O: Ne brinite. Vašem detetu sada je potrebno manje kalorija nego pre. Ono će nadoknaditi gubitak energije tokom sledećeg obroka. Nastavite da mu servirate hranu u manjim porcijama – dakle, samo po jednu kašiku od svake vrste hrane.

P: Moje dete ne može da “smisli” mleko. Kako da budem sigurna da dobija dovoljno kalcijuma?
O: Ako ne voli mleko, možda voli jogurt, sir, voćni jogurt ili kiselo mleko. Možda će vremenom zavoleti i kravlje mleko, ako ne budete vršili pritisak na njega. Ukoliko je vaše dete alergično na protein iz mleka, ponudite mu druge namirnice koje su obogaćene kalcijumom: obogaćeno sojino mleko ili jogurt, sok od pomorandže obogaćen kalcijumom i povrće tamnozelene boje, kao što je brokoli.

P: Da li bi trebalo da nateram dete da jede kada je bolesno?
O: Ne. Pobrinite se za to da uzima dovoljno tečnosti kako biste sprečili dehidraciju. Kada mu bude bolje, sigurno će mu se popraviti i apetit.

PRAVILA ISHRANE
Smanjite unos tečnosti
U ovom uzrastu, ishrana vašeg deteta trebalo bi da se bazira na čvrstoj hrani. Ono ne bi trebalo da popije više od 450 do 550 ml mleka dnevno i to samo tokom obroka ili u vreme užine. U međuvremenu, ponudite detetu vodu kada je žedno.

Budite obazrivi
Vodite računa o tome da na vreme primetite alergijske reakcije na novu hranu kao što su riba, belance i jagodičasto voće. Lekar će vam sigurno savetovati da izbegavate ovu vrstu namirnica dok dete ne napuni dve godine života, naročito u slučaju ako je još neko u porodici alergičan na ove namirnice.

Podstaknite detetovu samostalnost
Hranu pripremite tako da dete može samo da je zahvati kašikom iz tanjirića. Voće isitnite da dete može da ga uzima prstićima, a da taj komad ne može da mu zastane u grlu. Kakvu god hranu da mu date, prilagodite zalogaje detetovom uzrastu.

Šta ima na meniju?
1. Mekano voće, povrće, meso
Iako vaše dete ima tek nekoliko zubića, uspeće da sažvaće hranu desnima. Nemojte hranu miksati, već je dobro isitnite ili izgnječite viljuškom. Beba sada mora da žvaće, a ne samo da guta!

2. Veći izbor “hrane za odrasle”
Jednogodišnjaci imaju potrebu da sve ono što dohvate rukama, trpaju u usta – iskoristite to! Upoznajte ga sa novom hranom kao što su lazanje ili goveđi biftek. Sada bi njegov jelovnik trebalo da liči na vaš (naravno, bez jakih začina!).

3. Punomasno kravlje mleko
Masnoće koje se nalaze u punomasnom mleku od suštinskog su značaja za pravilan rast tela i razvoj mozga vašeg deteta. Obrano mleko možete da uvedete u bebinu ishranu tek nakon druge godine života.

D. Radišić, nutricionista
Dr Sanja Ilić, pedijatar

Kada dete uči da se samostalno služi kašičicom, ne možete da očekujete da pri tom poštuje pravila lepog ponašanja. Normalno, biće hrane svuda po stolu, ali nema mesta nerviranju!

Dopustite detetu da samo stiče određena iskustva, pa tako i ona sa hranom. Uvek imajte na umu da je jelo užitak za sva čula. Dete mora da istraži sve što stavi u usta, pa ne bi trebalo da vas ljuti što stalno pljuje hranu, a zatim je ponovo vraća u usta. Ono ne želi da vas izbaci iz takta već se raduje svaki put kada uspe da “pogodi metu” i stavi hranu u usta, bez obzira na to da li je upotrebilo kašičicu ili svoje prstiće.
Većina mama se plaši da će dete ostati gladno, jer više od polovine hrane završi na pogrešnim mestima. Ako je to slučaj i sa vama, nemojte uskratiti detetu zadovoljstvo da brlja po stolu i pokušava da se nahrani, već uzmite drugu kašičicu i njome paralelno hranite dete. Nakon izvesnog vremena, dete će savladati veštinu hranjenja, pa mu dodatna pomoć više neće biti potrebna. Ipak, ne očekujte previše! Deca stiču potpunu kontrolu na prstićima ruku oko četvrte godine, tako da ćete do tog uzrasta biti prinuđeni da dežurate kod stola sa krpom u ruci.

Igranje s hranom je O.K.
Beba stara godinu dana uveliko pokazuje interesovanje za samostalno hranjenje. Znamo da su mame veoma zauzete raznim obavezama, tako da im još jedno spremanje kuhinje nije potrebno, pa iz tog razloga ne dozvoljavaju svojoj deci da brljaju po tanjiru, već ih one hrane. Međutim, ni to ne može doveka trajati, jer ćete kad-tad morati dozvoliti detetu da uzme kašiku u ruku. Odlaganjem nećete ništa postići, jer bez obzira na to što je dete malo poraslo, ono i dalje ne ume da koristi kašiku. Da biste haos smanjili na minimum, za početak stavite malu količinu hrane u duboku posudu, a detetu dajte plitku plastičnu kašiku sa kratkom drškom. Kada primetite da počinje da se igra s hranom, umesto da je usmerava ka ustima, nemojte da ga grdite, već počistite uprljani stol, uzmite mu hranu (očigledno se najelo) i dajte mu komadić hleba da ga mrvi i da se njime zabavlja.

Postepenost i doslednost
Već smo rekli da je jelo senzualni užitak koji služi da se zadovolji glad, ali je veoma važno da pri tom uživaju i ostala čula: ukus, miris i vid. Da bi vaša beba počela da razlikuje različite ukuse i mirise, nemojte zajedno miksati različite vrste povrća, već ih ponudite bebi odvojeno. Na primer, izmiksajte jednu kuvanu šargarepu, jedan kuvani krompir i malo spanaća. Zatim sve tri kašice odvojte u tri hrpice na tanjiru, pa dajte detetu kašiku narandžaste, kašiku bele i kašiku zelene kašice, s tim što ćete detetu svaki put reći šta je šta. Hranjenje mora da bude zabavan događaj, ali ne treba ni u čemu preterivati. Vreme hranjenja ne sme da se otegne unedogled, pa čim primetite da se dete najelo, prekinite “ceremoniju”, operite mu usta i ručice i skrenite mu pažnju na neku igru. Vodite računa da dete nikada ne bude prepušteno samo sebi, pa tako ni pri hranjenju. Iako je nemoguće podesiti “tajming” hranjenja deteta tako da se cela porodica nađe na okupu, ne bi trebalo ni da bude usamljeno.

Saveti za lakše hranjenje bebe:
- Poslužite detetu jelo u dubljoj činijici da bi moglo lakše da zahvati hranu.
- Vaše će se dete lakše snaći sa manjim količinama hrane. Pripazite da jelo ne bude suviše tečno.
- Idealne su male plastične kašike, jer su metalne hladne i imaju oštre ivice.
- Mala deca vole posuđe sa šarenim motivima. Izaberite ono sa likovima iz crtaća ili sa poznatim životinjama.
- Kada sedate za sto sa detetom koje uči samostalno da se hrani obucite staru majicu ili se zaštitite keceljom.
- Dete neka sedi u stolici za hranjenje, a ispod tanjira raširite plastičnu mušemu ili stari stolnjak.

Najbolja hrana za novorođenče svakako je majčino mleko, ali majka ne mora da oseća krivicu ako iz bilo kojeg razloga ne može da doji. U današnje vreme, na tržištu postoje veoma kvalitetne zamene za majčino mleko preko kojih beba dobija sve potrebne hranjive materije.

Majčino mleko je idealna hrana za dete u prvim mesecima života, jer sadrži sve što mu je potrebno za zdrav razvoj. Dete koje sisa, otpornije je na upale probavnog sistema, jer sadrži bakterije koje štite bebin želudac i creva.

Zašto majčino mleko?
Majčino mleko se mnogo lakše vari iz razloga što u njemu prevladavaju grupe belančevina koje su mnogo probavljivije od onih iz kravljeg mleka. Dojenje onemogućuje i nastanak alergijskih reakcija, što je od velike važnosti za bebin nežan i još uvek nezreli organizam. Pored svih ovih prednosti, nije zanemarljivo i to što beba putem majčinog mleka dobija zaštitna antitela koja je štite od mnogih zaraznih bolesti.Kako se od prvog dana dojenja između majke i deteta razvija jaka i duboka emocionalna veza, koja je osnova njihovog budućeg odnosa, dojenje bi trebalo da bude jedini pravi izbor za ishranu bebe, bar u prvih tri meseca, a poželjno je i duže. Prvih dana nakon porođaja, majka još uvek nema “pravo” mleko. Tih se dana u dojkama najpre stvara i luči kolostrum ili nezrelo mleko, koje sadrži veliku količinu belančevina, a manje masti i ugljenih hidrata. Nakon 10 do 15 dana, mlekao sazreva i dobija sastav zrelog mleka. Te dve nedelje su u najvećem broju slučajeva sasvim dovoljne da majka i dete uhvate pravi ritam sisanja, kako danju, tako i noću. Međutim, mlade majke su nestrpljive i često padaju u paniku pitajući se da li njihovo dete dobro napreduje i da li dobijaju dovoljno mleka.

Da li beba dobija dovoljno mleka?
Prvih dana nakon rođenja, svako novorođenče izgubi oko 10% od svoje porođajne težine, ali to ne treba da brine majke, jer će beba taj gubitak veoma brzo nadoknaditi i obrzo će početi da dobija na težini.
Međutim, postoji niz razloga i okolnosti kada dojenje nije moguće. Objektivni medicinski razlozi su: sve akutne bolesti majke uzrokovane porođajem ili već postojeća oboljenja koje je porođaj aktivirao, naročito nove zarazne bolesti; anatomske anomalije dojki koje onemogućuju normalan podoj deteta (uvučene bradavice, kasnije ragade tj. “ranice” na bradavicama koje gotovo svako dete napravi svojoj majci); teška upala dojki (mastitis), itd.
Treba da znate da količina mleka koja se stvara u dojkama ne zavisi od veličine dojke. Broj mlečnih žlezda je skoro isti kod svih žena, a veličina dojki se razlikuje samo po količini masnog tkiva. Međutim, ima žena u čijim dojkama se jednostavno ne stvara dovoljna količina mleka. U tom slučaju, dete će već za nekoliko dana postati nemirno, često će plakati (čim završi podoj ili već nakon sat vremena nakon dojenja), stolice će biti retke i kašaste, zelene boje, beba će slabije piškiti, delovaće umorno i klonulo. U tom slučaju, a u dogovoru sa pedijatrom, majka treba da pređe na ishranu adaptiranim (humanizovanim) mlekom, koje je po svom sastavu najsličnije majčinom. Danas je prehrambena industrija tako razvijena i usavršena u proizvodnji adaptirane mlečne hrane, da se zaista ne treba plašiti da beba neće dobijati potrebnu količinu svih sastojaka koji su mu potrebni.

Vitamini se kriju u sokovima
Kako dete raste i razvija se, ni majčino mleko, a ni ostali mlečni pripravci više ne zadovoljavaju njegove potrebe, a pogotovo mu nedostaju vitamini i gvožđe. Ako se beba hrani isključivo na grudima, već na kraju prvog meseca života mora početi da dobija D vitamin u kapima radi zaštite od rahitisa, koja će trajati bar do kraja druge godine života (sa izuzetkom u letnjim mesecima, kada se beba izlaže sunčevim zracima).
U četvrtom mesecu života, bebu polako treba navikavati na voćne sokove: obično se započinje sokom od šargarepe, zatim jabuke, kruške, pa se pomalo uvode i neki drugi sokovi od povrća. Kako dete sazreva i raste, sokovi se zamenjuju kašicama. Najpre se daju voćne, a zatim kašice od povrća.
Uvođenje kašica vrlo je važno u razvoju deteta, a počinju se davati sa navršenih pet meseci života (pre toga dete pljuje sve što mu se stavi na vrh jezika). Kašice su dodatni izvor vitamina, kojih nema dovoljno u mleku.

Meso se uvodi poslednje
Kombinovana kašica, koja osim preparata mleka i voća, sadrži i žitarice, povećava kalorijsku vrednost obroka, oplemenjuje i razvija čulo ukusa deteta koje pritom dobija i povećane količine kompleksa B vitamina. Ova vrsta kašice se uvodi od sedmog meseca bebinog života, ali se količina ovakvih obroka mora kontrolisati jer postoji opasnost da beba postane gojazna. Ako se u međuvremenu iskažu neke alergijske reakcije, potrebno je utvrditi na koju namirnicu je beba alergična i nju obavezno treba izbaciti iz ishrane. Kašice od povrća su izuzetno važne za razvoj bebe, jer su bogate vitaminima, mineralima i gvožđem. Meso i riba se uvode od osmog-devetog meseca, i to veoma postepeno, pošto postoji mogućnost od alergijske reakcije. Zato svaku namirnicu treba postupno uvoditi u malim količinama (naročito treba voditi računa o bebama iz porodica u kojima već ima slučajeva alergija), pošto se tako može lako otkriti na koju namirnicu je beba alergična. Pored toga, beba uči da razlikuje ukuse. Iz tog razloga, većina pedijatara savetuje majkama da ne mešaju različite vrste namirnica, već da svaku pripreme odvojeno i ponude ih bebi. Meso se poslednje uvodi u ishranu bebe. Najpre se počinje s kuvanim pilećim belim mesom, a u pripremi kašice od povrća može da se koristi mesna supa. Kada beba prihvati miksano pileće meso, može se početi sa davanjem kuvanog telećeg ili junećeg mesa. Celo jaje ne treba davati bebi pre navršene godine života (do tada se daje samo tvrdo kuvano žumance). Nakon navršene godine života, beba treba da uzima sve grupe namirnica: mleko i kisele mlečne proizvode, kašice od povrća, kašice od voća, kuvano meso, jaje, kao i kašice od mleka i žitarica.

Koliko dodatne tečnosti treba bebi?
Dojenom detetu nije potrebno davati dodatnu tečnost, osim u slučaju da je gubi prekomernim znojenjem (povišena telesna temperatura ili usled letnjih vrućina) ili ukoliko beba ima proliv. Ako se, pak, hrani adaptiranim mlekom, treba mu ponuditi prokuvanu vodu ili blagi čaj. Kada birate vrstu čaja koju ćete ponuditi bebi, opredelite se za one koji su napravljeni od biranog lekovitog bilja i namenjeni su isključivo odojčadi.
S uvođenjem dopunske hrane, raste i potreba bebinog organizma za dodatnom tečnošću. Dakle, nakon petog meseca, bebi je potrebno oko 100 ml tečnosti na kilogram njene težine.
U prvim mesecima života, zbog nakupljanja vazduha u probavnom sistemu, mnoge bebe pate od grčeva i nadimanja. Možete pokušati da pomognete bebi tako što ćete joj dati instant čaj od komorača, koji deluje deluje blago i umirujuće, sprečava nadimanje, smiruje grčeve i ublažava probavne smetnje. Može se davati već od 2. nedelje života deteta, nekoliko kašičica pre obroka. Instant čaj od kamilice, zbog antiseptičkih svojstava eteričnih ulja iz kamilice, deluje umirujuće i protivupalno, i takođe može da se daje u malim količinama počevši od 2. nedelje života. Voćni instant čaj obogaćen je vitaminom C, osvežava i gasi žeđ, nadoknađuje izgubljenu tečnost i može se davati nakon šestog meseca. Ukoliko beba sisa, čajeve joj treba davati isključivo na kašičicu.