Na našim prostorima, iz godine u godinu, vegetarijanska ishrana dobija sve više pristalica. Mada se veliki broj roditelja protivi ovakvom načinu ishrane, vegetarijanstvo ne treba osporavati, već utvrditi razlike koje postoje između različitih formi ove ishrane.

Ovo je prvi i značajni korak u sastavljanju jelovnika za dete, a treba razmotriti i mogućnost zamene pojedinih namirnica. Naime, kod vegetarijanske ishrane treba prvenstveno imati u vidu nedovoljni energetski unos, deficit vitamina i minerala (pre svega kalcijuma, gvožđa i cinka), ali sve to zavisi od odabranog oblika vegetarijanske ishrane.

Vrste vegetarijanske ishrane

Klasifikacija vrsta vegetarijanske ishrane zasniva se, pre svega, na obimu zabrane unosa namirnica životinjskog porekla. U zavisnosti od toga, postoji široka skala primene ovakve ishrane koja se kreće od zdravog i preporučljivog pristupa do sasvim ekstremnog i nepreporučljivog za dete.

Tako postoje takozvani “lakto-ovo” vegetarijanci, koji kozumiraju mleko, mlečne proizvode i jaja, ali se u njihovom jelovniku ne nalazi meso, riba i morski plodovi. Takođe, postoje i “lakto” vegetarijanci koji konzumiraju mleko i mlečne proizvode, ali ne meso, rubu i jaja. Totalni, “strogi” vegetarijanci (vegani) ne konzumiraju nijednu namirnicu životinjskog porekla, što znači da se u njihovom jelovniku ne nalaze meso, riba, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Pored toga, pravi vegan izbegava apsolutno sve što potiče od životinja uključujući odeću, obuću, svilu, vunu, pa čak i med!

Ekstremni pristup nije za dete

Loše sastavljen jelovnik, naročito onaj koji isključuje iz ishrane većinu namirnica (ishrana ekstremnih vegetarijanaca), ali i sve raširenija makrobiotska ishrana, nosi sa sobom opasnost zbog energetskog, proteinskog, vitaminskog i mineralnog deficita, kao i manjak takozvanih oligoelemenata. Dalje, energetski unos je nedovoljan za potrebe detetovog organizma zbog manjka sadržaja masti u ishrani. Pored toga, količina sirove hrane obično je veća od mogućnosti probavnog sistema deteta da ga apsorbuje.

Što se tiče kvaliteta belančevina biljnog porekla, poznato je da ovi proteini imaju manju vrednost – sastav neophodnih aminokiselina nije adekvatan, a i svarljivost je manja i zahteva duži period varenja. Vegetarijanska ishrana se ne preporučuje za dete koje je mlađe od tri godine, niti u periodu puberteta.

Ovo se odnosi na ekstremni oblik vegetarijanstva koji isključuje sve namirnice životinjskog porekla. Međutim, ukoliko ishrana deteta sadrži mleko i jaja, praktično ne postoji opasnost od nastanka deficitnog stanja. U slučaju da se iz ishrane deteta isključi kravlje mleko, treba uključiti sojino mleko i proizvode od soje.

Takođe, da bi se dete pravilno razvijalo i dobijalo dovoljno kalorija, vitamina i minerala, važno je da se pametno kombinuju određene vrste namirnica: brokoli i krompir, pasulj i pirinač i slično. Treba naglasiti i to da se detetu mora davati vitamin C, najbolje u obliku prirodnih voćnih sokova od cvekle, kupine, jabuke i višnje jer pored vitamina C sadrže i druge važne vitamine i minerale.

Energetski unos i vitamini

Ukoliko ste odlučili da vaše dete postane vegetarijanac, opredelite se za opciju koja dozvoljava unos mleka, mlečnih proizvoda i jaja. Što se tiče povećanja energetskog unosa, preporučujemo konzumiranje masnoća u obliku putera. Neophodno je detetu davati i vitamin B12 jer se on nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla. Kod vegetarijanskog načina ishrane (naročito onom u kojem se ne konzumiraju jaja), može doći do deficita gvožđa jer jer njihov jelovnik sastavljen od namirnica koje su “kočničari” apsorpcije gvožđa.

Tu spadaju oksalati (spanać, kako i jezgričasto voće), fitin iz žitarica i tanin iz čaja. Zbog toga preporučujem da se detetu daje neki preparat gvožđa (“Legofer”, na primer) da bi se sprečila pojava anemije u dečjem uzrastu.

Šta znači pravilno planiranje vegetarijanske ishrane?

Dobro planiranje nedeljnog i mesečnog vegetarijanskog jelovnika znači svakodnevno kombinovanje raznovrsnih biljnih namirnica, što znači da je u ishranu potrebno uključiti veliki broj mahunarki, integralnih žitarica, semenki, orašastih plodova, povrća i voća. Te namirnice su dobar izvori vitamina, minerala, ugljenihidrata, belančevina i dijetalnih vlakana i mogu namiriti sve potrebe organizma u razvoju, a samim tim i osigurati uredan razvoj dece.

Većinu roditelja muči dilema šta da pripreme prehlađenom detetu da jede. Najvažnije je da obroci ne budu preobilni, već da male porcije “napunite” potrebnim vitaminima…

Ishrana je veoma važna, naročito u trenutku kada se dete prehladi i opadne mu imunitet. Upravo u ovoj situaciji roditelji najčešće greše. Mame po ceo dan “jure” malog bolesnika sa tanjirićem punim hrane, plašeći se da je gladno. Takođe, tada misle da ono mora više da jede kako bi imao snagu da se izbori sa gripom. Činjenica je da dete ne treba da gladuje, ali tokom prehlade ili gripa treba da jede drugačiju vrstu hrane.

Namirnice koje se preporučuju
Kad dete nema apetit, što je izvesno ako ima povišenu temperaturu, ne treba ga hraniti na silu jer će to imati više štete nego koristi za njegov oporavak. Nemojte se plašiti – kratkoročna dijeta ne može mu naškoditi.
- Čaj o razblaženi sokovi
Temperatura i dehidratacija, nezaobilazni su pratioci prehlade, naročito kod dece mlađeg uzrasta. U ovakvim situacijama ne smemo zaboraviti da su malom bolesniku potrebne belančevine i vitamini, kako bi organizam mogao da se bori protiv infekcije. Takođe, unos tečnosti će mu pomoći da što pre snizi temperaturu i izbaci iz organizma sve toksične materije.
Ponudite mu topli čaj sa limunom i medom – ukoliko je dete starije od godinu dana, (preporučuju se čaj od šipka, nane, kamilice), limunadu, prirodno ceđene sokove (od pomorandže, grejpfruta, mandarine, jabuke), kompot od jabuka…
- Bareno povrće
Za glavne obroke poželjno je pripremati kašasta jela, ili usitniti namirnice kako bi bile lakše za gutanje. Najbolje je obariti povrće (krompir, grašak, brokoli i sl.), spremiti tople supice i čorbe, kuvani pirinač, dok meso treba skuvati i sitno iseckati. U ishrani starije dece preporučuje se žuto ili narandžasto povrće, voće, prokuvano zeleno lisnato povrće a zbog energetskih potreba poželjno je dodati malo ulja u hranu. Što se tiče razmaka u obrocima, mališanu treba davati manje obroke na svakih nekoliko sati, kao i odabrane napitke.
- Česti, ali lagani obroci
Ukoliko vaš mališan i pored bolesti ima apetit, najbolje je da obroke podelite u manje porcije i hranite ga na svakih 2-2,5 sata. Obroci ne smeju da budu preobilni da ne bi detetu opteretili želudac i usporili varenje, a tek kada mu se stanje poboljša, treba mu dati dodatnu količinu hrane, kako bi se nadoknadio gubitak.

Šta treba izbegavati?
Hranu koja izaziva gađenje, ili je dete iz bilo kog razloga odbija, treba izbegavati. Ako dete ne shvata značaj ishrane za njegov oporavak pa odbija da jede, potrudite se da ga namamite nekim od njegovih omiljenih jela. Pri tom zaboravite na slatkiše, masno meso i peciva, koji zahtevaju mnogo energije za varenje. Trebalo bi izbegavati i pavlaku, jaja, punomasne sireve, suhomesnate prerađevine, goveđe i svinjsko meso i zapržena jela koja se dugo vare.
* Deci uzrasta do godinu dana, ne savetuju se bilo kakve izmene u režimu ishrane (eventualno se ishrani mogu dodati razblaženi voćni sokovi i biljni čajevi).
* Deci do dve godine starosti za vreme prehlade i temperature, zamenite mesne obroke mlečnim, a umesto svežeg voća pripremite mu kompote i voćne sokove.
* Deca od 2-6 godina treba da jedu laganu hranu baziranu na voću, povrću, žitaricama i mlečnim proizvodima. Svakako je neophodno izbaciti iz upotrebe industrijske proizvode (slatkiše, mesne prerađevine i konzerviranu hranu).

Ako prehlada dugo traje…
Jedna od posledica produženog gripoznog stanja jeste poremećaj u radu creva. U tom slučaju neophodno je ishranu obogatiti žitaricama, povrćem i voćem (osim agruma koji su bogati C vitaminom, veoma su zdrave jabuke, banane, grožđe, suvo voće), i voditi računa da mališan unosi dovoljno tečnosti. Potrebno je i znatno smanjiti upotrebu masti životinjskog porekla, a povećati unos nerafinisanih biljnih masti (maslinovo i druga hladno ceđena biljna ulja) koje imaju važnu ulogu u razmeni materija. Masnu i tešku hranu dete će i samo odbijati, što će vam dodatno olakšati situaciju. Napici koji mogu biti od najveće koristi su sok od šargarepe (ako dete nije alergično), sok od kajsije, paradajz sok, limunada, čaj od šipka i drugi biljni čajevi. Zimi je poželjno piti i sok od kiselog kupusa koji je veoma bogat C vitaminom, ali se on preporučuje tek deci starijoj od 3 godine. Takođe, važnu ulogu u ishrani bolesne dece imaju i mlečni proizvodi (naročito jogurt, kefir, sir) koji se lako vare i apsorbuju, a samim tim utiču i na normalizaciju crevne mikroflore i jačanje apetita.

Jelovnik za malog bolesnika
Krem supa od povrća
U vruću vodu stavite iseckanu šargarepu, celer, luk, karfiol i brokoli. Kada voda proključa, kuvajte još 3-4 minuta, isključite ringlu i ostavite šerpu da stoji na vatri još nekoliko minuta. Prohlađeno povrće izmiksirajte u blenderu. Na kraju dodajte iseckane listove peršuna i kašiku pavlake.

Grašak sa belim mesom
Skuvajte grašak, šargarepu i krompir, te pomešajte sa sitno seckanim kuvanim belim mesom bez kožice. Dodajte začine po želji (beli luk, mirođija, peršun…) i šolju soka od paradajza. Kuvajte oko 45 minuta. Po želji može sve izmiksati u blenderu.

Sutlijaš od integralnog pirinča
Šolju integralnog pirinča operite i stavite u 2 šolje mleka da se kuva. Nakon 45 minuta isključite ringlu i dodajte 2 kašike meda ili pola šolje suvog grožđa.

Tokom zime, kada nema mnogo sunčeve svetlosti, većina beba i male dece pati od nedostatka vitamina D. Evo najnovijih saznanja do kojih je došla Svetska zdravstvena organizacija…

Do pre nekoliko godina, preporučena doza D vitamina za bebe i mališane iznosila je 200 IU (internacionalnih jedinica). Međutim, rezultati najnovijih studija pokazuju da je deci, od rođenja do polaska u školu, potrebno dvostruko više ovog vitamina da bi se njihove kosti pravilno razvijale.

Osim toga, preporučena dnevna doza od 400 IU na dan odlična je preventiva protiv nastanka dijabetesa i karcinoma kostiju u odraslom uzrastu. To znači da bebe starije od godinu dana treba da piju osam čaša mleka obogaćenog AD vitaminom na dan. Pošto većina dece ne popije …

…

NASTAVAK U NOVOM BROJU MAGAZINA MOJA BEBA